Bolović: Dolazak u Niš pun pogodak!

1 Marko Bolovic 9Bez prave šanse u Partizanu!

Da je put do uspeha trnovit najbolje se uverio Marko Bolović, najzvučnije ovosezonsko pojačanje Naisa.

Kada je iz Nemačke (igrao za Hanover i Špandau) došao u Partizan, nije se nadao da će ostati bez šanse da se dokaže.

Dve godine sam bio u Partizanu, ali ništa nisam igrao. Na pripremam sam odigrao nešto, onda sam se razboleo. Tada se stvarala ekipa koja će igrati. Bilo je mnogo utakmica u više takmičenja i retko se nešto menjalo. Sva deca su bila iz Partizanove škole, dok sam ja došao sa strane. Trudio sam se koliko sam mogao, ali nisam dobio priliku. Pao sam u očajanje i razmišljao šta dalje. Video sam se u vaterpolu, ali nisam znao na kom nivou. Imao sam mogućnost da odem u Valjevo na polusezoni, ali nisam želeo mislio sam da je to korak unazad. Prolazio sam kroz težak period, ali sam ipak rešio da se izborim za mesto u timu. Međutim to mi nije uspelo, ali sam prelomio, zainatio se i doveo u red, započinje priču Marko Bolović.

Dolazak u Niš povratak u život!

I dok mnogi igrači maštaju da se nađu u redovima večitih rivala, on je napustio tabor crno-belih i došao u Nais i tu počinje novo poglavlje u njegovoj karijeri.

Posle takvog perioda teško je naći novu sredinu. Pregovarao sam sa nekim klubovim, međutim neki su se povlačili onda kada su čuli da nisam imao minutažu. Sa Naisom nije bilo tako, svidela mi se priča. Dolazak u Niš bio je pun pogodak. Igrala se Jadranska liga, bilo mi je bitno da nađem klub koji će igrati neku solidnu ligu, a gde ću ja imati minutažu. Prvenstvo ne pamtim kada je bilo jače, a i regionalna liga se dosta prati u inostranstvu. Realno veće ambicije nisam mogao da imam. Sigurno je da sam napravio dobar potez što sam došao u Niš, sezona mi je do sada dobra. Bitna mi je minutaža posle godinu dana neigranja. Igrao sam letnju ligu gde sam se malo vratio u formu, ali tek sam se sada vratio na taj nivo na kome sam bio nekada.

Kada je dolazio u Niš, kaže nije poznavao nikoga. Ipak nije mu bilo teško da se uklopi, a osam meseci kasnije kaže da bi bez razmišljanja produžio ugvor sa superligašem sa Čaira.

Kada bih birao između Beograda i Niša, odabrao bih Niš. Brzo sam se uklopio, prezadovoljan sam kako su me prihvatili, bolje nego igde. Grad nije prevelik, nema neke frke, haosa. Kao u Beogradu, a o Berlinu i da ne govorim. Dobro je što se mi svi družimo i van bazena, i potrebno nam je malo vremena da se organizujemo. Sve je blizu, a ponovo grad nije „dosadan". Sa druge strane kada bih birao između povratka u Berlin i Niša, ponovo bih ostao ovde (smeh). Dobra je priča, bilo bi lepo da igramo i Regionalnu ligu sledeće sezone, pa i Evropu, što da ne. Šta bi uradili ne znam.

1 Marko Bolovic 8

Regionalna liga iznad očekivanja

Poverenje koje je dobio u Naisu iskoristio je na najbolji mogući način postao je lider ekipe koja je pomalo neočekivano zauzela četvrtu poziciju u Regionalnoj A2 ligi.

Ja sam verovao u sebe, verovao sam da mogu. Mišljenja sam da su veća očekivanja ljudi imali od drugih pojačanja. To je bio motiv više za mene, trebala mi je samo sloboda - koju sam dobio. Mislim da smo bolje odigrali nego što smo očekivali. „Kiksnuli" smo gde nismo smeli, izgubljene bodove protiv Katara niko od nas nikada neće prežaliti. Ništa nam ne bi značili, ali eto bilo bi lešpe da smo imali sva tri boda. Bili smo na bod sa Šapcem i Vojvodinom. Bilo je razočaravajuće, verovali smo da možemo do 4-5 mesta. Računali smo na šest-sedam pobeda, a bilo ih je na kraju devet. Nismo bili svesni svojih mogućnosti, ali smo videli posle Vojvodine i Solarisa da je sve moguće, onda je žal bila još veća.

Superliga: Ni Evropa nije daleko!

Pretposlednje mesto na tabeli Superlige, posle velikog uspeha na Jadranu, nije realan pokazatelj snaga. Tvrdnje da je domaća liga rob regionalne donekle su se obistinile, jer pakleni tempo ne dozvoljava ekipama da se pokažu u najboljem svetlu.

Odigravanje Regionalne A2 lige pre našeg prvenstva, sigurno utiče na tok lige. Imamo gubitak kvaliteta jer niko ne može da igra sa 100% snage na tri dana. Ako još imate mali broj igrača u rotaciji, kao mi, onda je još teže. Ipak Regionalna liga ima poseban prestiž jer je prati veči broj ljudi, dok je sa domaćom drugačija situacija. Pogrešna su mišljenja o Superligi, koja je jača od A2 lige. Nama žreb nije išao na ruku, ali ništa nije izgubljeno. Peto mesto koje vodi u Evropu nije nedostižno. Mislim da možemo da igramo povratimo igru iz A2 lige, ali su uslovi za to da nas posluži zdravlje, zaobiđu povrede i budemo kompletni. Protiv Vojvodine u proteklom kolu su falila trojica i već u takvim uslovima ne možemo da igramo.

Posle niza gostovanja, Nais će četiri utakmice igrati kući. Izabranici trenera Stefan Lukovića su ove sezone teško gubili na Čairu, zahvaljujući pre svega podršci sa tribina, ističe Bolović. Pravi izazov predstoji veće za vikend kada na Čair stiže Zvezda.

Dobro igramo kod kuće, pobeda nad Zemunom nas je podigla, ali nas je nepravedan remi sa Radničkim razočarao. Da smo tu pobedili bilo bi bolje. Najbitnije je ipak da budemo realni. Kada bismo rekli da idemo na pobedu protiv Partizana, Šapca ili Zvezde lagali bi sami sebe. Ako se poklopi sve, da oni imaju loš dan, da nama ide sve od ruke, da Igi (Igor Lazić) ima svojih 25 odbrana onda je sve moguće. U suštini nama je cilj da ih namučimo što više možemo i da što više držimo utakmicu otvorenu. Najbitnije je kako se uđe u meč, tada kreće i psihička borba, ne samo ona telesna u bazenu. Kada je Zvezda u pitanju treba da sprečimo njihove kontre, imaju dužu klupu pa mogu da bez problema igraju presing. Treba da pokušamo da nametnemo naš stil igre.

1 Marko Bolovic 6

Srbija pre Nemačke

Iako poreklom iz Srbije, Bolović je rođen i odrastao u Berlinu. U Srbiju je došao ne bi li upoznao svoj narod.

U početku sam u Srbiju dolazio samo na leto. To nije bilo dovoljno da upoznam ljude, a ja sam imao želju da upoznam narod odakle sam. Način života. Iskreno i ponuda Partizana je tada zvučala dobro, kao dobra odskočna daska.

Dok se u Srbiji sa treninzima počinje već od četrvte – pete godine u Nemačkoj je moguće da krenete i sa 12. i pritom napredujete.

Kasno sam počeo da se bavim vaterpolom. Jedan drug me je pitao da treniram sa njim, imao sam 12. godina. Došao sam kući i rekao mojima, na šta je otac rekao da je to ipak najteži sport. To me nije demotivisalo, zainatio sam se i rekao sebi da mogu. Imao sam dosta aktivnosti van škole, sećam se da smo se dobro družili. Što se vaterpola tiče dosta sam napredovao prvih godinu dana. Bio sam najsporiji, logično jer su svi već godinama pre mene krenuli sa treninzima. Motivacija mi je bila da uvek prestignem nekog, tako je sve išlo uzlaznom putanjom. Kasnije su me primili u sportsku gimnaziju, gde sam imao dva treninga dnevno. Ne znam kako sam ˶upao˝ tamo, jer sam dosta kasnio u odnosu na ostale. Da li sam bio mnogo talentovan ili niko nije hteo tu da ide, ne znam (smeh), ali značilo mi je dosta.

Kada je reč o razlici između nemačke i srpske škole vaterpola, kaže da prva ne postoji.

Sa 17. godina ušao sam u prvi tim Špandaua. Tada je tamo trener bio Nebojša Novoselac, tada smo se prvi put upoznali sa srpskom školom vaterpola. E tek smo onda počeli da upoznajemo vaterpolo. Do tada smo znali samo šutiranje na gol i plivanje. Upoznali smo se i sa činjenicama koliko je rad nogu važan, počeli da učimo neke tehničke i taktiće stvari. Ono što deca ovde uče sa 12, ja sam sa 17, ali ja sam u svemu kasnio, pa nije bila šteta (smeh). Čovek se uči dok je živ i stalno može da napreduje ukoliko promeni neke navike. Ništa nije nemoguće, eto ja sam sada u Nišu sa 27 godina dosta napredovao, zaključuje Bolović.